Абдуллах ибн Мес'уд, нека је Бог задовољан њиме, протумачио је реч Божију: „А ко у њему (Светом храму) науми застранити зулум чинећи, окусит ће болну патњу” [Ел-Хаџџ: 25], рекавши: „Када би неко од људи само замислио и одлучио да у светом Харему у Меки почини неко лоше дело, нарушавајући тиме светост коју је Бог забранио – било то речју или намерним убиством – то би се сматрало неправдом. Чак и ако је ту намеру донео док је био у Адену у Јемену, заслужио би да га Бог казни болном патњом, чак и ако то дело не изврши. Довољно је само да то одлучи.”

• Хадис указује на посебност и узвишеност светог Харема.
• Са'ди је рекао: „Овај племенити ајет указује на обавезу поштовања светог Харема, његово величање и строго упозорење од жеље за грехом или чињења греха у њему.“
• Дахак је рекао: „Човек може само да намерава да почини грех у Меки док је у другој земљи, и та намера ће му бити записана, чак и ако је не изврши.“