Ну'ман бин Бешир, нека је Аллах задовољан њима, преноси да је седео код минбера Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, када је чуо човека како говори: „Није ми стало да радим ниједно друго дело након што сам примио ислам, осим да напајам ходочаснике водом.“ Други је рекао: Није ми стало да радим било шта након што сам примио ислам, осим да обнављам и уређујем Свети храм (Кабу). Трећи је рекао: Џихад на Аллаховом путу је бољи од онога што сте вас двојица рекли. Тада их је Омер бин Ел-Хаттаб, нека је Аллах задовољан њиме, укорио због подизања гласа код минбера Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ујутру на дан петка, говорећи: „Али када обавим џуму, ући ћу код Посланика и затражити његово мишљење о ономе у чему сте се разишли.“ Тада је Узвишени Аллах објавио: „Зар сматрате да је онај који ходочаснике водом напаја и који води бригу о Часноме храму раван ономе који у Аллаха и у онај свет верује и који се на Аллаховом путу бори? Нису они једнаки пред Аллахом. А Аллах неће указати на Прави пут онима који сами себи неправду чине.“ (Ет-Тевбе, 19)

• Разлика у вредности дела у погледу награде.
• Вредност дела се разликује према ономе што је установио Шеријат, а не према људском расуђивању.
• Вредност џихада на Аллаховом путу уз услов веровања у Аллаха и Последњи дан.
• Ен-Невеви је рекао: У овоме је доказ да је покуђено подизање гласа у џамијама, било на дан петка или било који други дан. И да се глас не подиже, било ради учења или нечег другог, када се људи скупљају за молитву, због ометања и узнемиравања присутних, како оних који се клањају (моле), тако и оних који Узвишеног Аллаха величају.