Посланик, алејхисселам, обавестио је да Аллах Узвишени каже у хадису кудсију: „Човек ме вређа и омаловажава када вређа и окривљује време у тренуцима невоља и несрећа", јер је само Он, Узвишени, тај који управља и одређује оно што се дешава. Стога, вређање времена је вређање Аллаха, јер време је само створење потчињено Његовој вољи, у коме се догађаји одвијају по Његовој наредби.“

• Овај хадис је један од оних које Посланик, алејхисселам, преноси од свог Господара и назива се светим или божанским хадисом. Његове речи и значење су од Бога, али не поседује карактеристике Кур’ана, као што су да је учење Кур'ана ибадет сам по себи, као што је потреба за чистоћом при његовом учењу, као што је чињеница да је Кур'ан натприродни изазов људима и друге специфичности Кур'ана.
• Поштовање према Аллаху Узвишеном у речима и уверењима.
• Обавеза веровања у Божију одредбу и судбину, као и стрпљење у суочавању са невољама.
• Узнемирење није исто што и штета; човек осећа узнемирење када чује нешто ружно или то види, али тиме није погођен на штетан начин. Такође, може осетити узнемирење од непријатног мириса, попут црног лука или белог лука, али тиме не трпи штету.
• Узвишени не воли лоша дела Својих робова, али тиме, нека је слављен и узвишен, не бива погођен нити оштећен. Како је рекао у хадиси кудсију: „О, Моји робови, ви не можете да ми наудите, нити можете да ми користите.“
• Вређање и уоште описивање времена деле се на три врсте: 1. Вређање времена верујући да оно само ствара догађаје, доносећи добро или зло — то је велики ширк (многобоштво), јер подразумева уверење да поред Аллаха постоји још један творац и приписује стварање догађаја неком другом осим Аллаху. 2. Вређање времена, не верујући да је чинилац само по себи (независно од Аллаха), већ знајући да је Аллах чинилац, али вређа време јер се у њему дешава нешто лоше. Ово је забрањено-харам. 3. Помињати време, без осуде, у виду обавести и описа, и ово је дозвољено. Пример за ово је Лутова реч, нека је мир на њега: „И рече: ово је тежак дан.“

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Šerjiatski adabi (način ponašanja)
4. Pravila ponašanja prlikom govora i šutnje
5. 圣训

• Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“
• ‘Не проклињите га, јер, тако ми Аллаха, знам да он воли Аллаха и Његовог Посланика.’
• „Знате ли шта је то гибет?” Рекоше: „Аллах и Његов Посланик најбоље знају." Он рече: „Да споменеш свога брата по ономе што презире
• „Заклињање може помоћи у продаји робе, али уништава благослов у зарађеном добитку.“