Када би вођа правоверних, Осман ибн Афан, радијаллаху анху, стао поред гроба, плакао би док му сузе не натопе браду. „Спомињеш Рај и Пакао, па не плачеш ни од чежње за Рајем ни од страха од Пакла! А плачеш због гроба?“ Одговорио је: „Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да је гроб прва станица од станица Ахирета. Ако се неко спасе и избави из њега, оно што следи биће му лакше; а ако не буде спасен од његове казне, оно што следи биће још теже од онога што је у њему.“