Посланик, алејхисселам, је забранио да се молба условљава било чим, чак и Аллаховом вољом, јер је то нешто што је већ сигурно и јасно – да само Аллах, Узвишени, опрашта по Својој вољи. Нема потребе условљавати опрост вољом Аллаха, јер је воља предуслов само код оних који могу нешто учинити под принудом или другим околностима које не важе за Аллаха, Узвишеног. Посланик, алејхисселам, је објаснио у завршетку хадиса да Аллах не поступа под присилом. Ништа што Аллах даје није Њему тешко, нити је нешто превелико за Њега да би се морало рећи „ако хоћеш“. Условљавање молбе Аллаховом вољом може указивати на неку врсту незаинтересованости за Његов опрост. Када неко каже: „Ако хоћеш, дај ми то“, то се користи само када некоме није толико потребно оно што тражи или када се обраћа ономе ко можда није у могућности да то пружи. Али, када се човек обраћа Свемоћном и када је у великој потреби за Његовом милошћу, он мора бити одлучан у својој молби, тражити са понизношћу и јаком жељом, и прибећи Аллаху, јер је Он онај који је апсолутно неовисан и моћан.

• Забрањено је условљавање дове Аллаховом вољом.
• Аллах је чист од свега што Му не приличи, Његова милост је бескрајна, и Он је апсолутно неовисан, племенит и дарежљив, Узвишени и Свемогући.
• Потврда савршенства Аллаху Узвишеном.
• Интензивирање жудње за оним што је код Аллаха и лепо мишљење о Њему Узвишеном.
• Неки људи, несвесно, условљавају дову речима: "ако Ти хоћеш", па на пример кажу: „Нека те Аллах награди добрим, ако Аллах хоће“ или „Нека му се Аллах смилује, ако Аллах хоће.“ То није дозвољено због овог хадиса.