Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упозорио је на мешање са страним женама (које нам нису ближа родбина), нагласивши: Пазите се тога да не улазите код таквих жена, а и оне нека се пазе и чувају да не долазе код вас. Тада један од енсарија рече: Шта мислиш о мужевим рођацима, као што су мужев брат, братов син, његов стриц, стричев син, сестрић и њима слични, који би јој били дозвољени за брак да није удата? Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговорио је: „Чувајте се тога као што се чувате смрти!“ Разлог за то јесте што осамљивање с мужевим рођацима води у искушење и пропаст у вери. Мужеви рођаци, осим његовог оца и синова, пречи су да се одвоје од тих жена него други мушкарци који су страни, јер је осамљивање с том родбином чешће него с неким непознатим, и од њих се очекује већа опасност. Искушења с њима су вероватнија због лакшег приступа жени и могућности осамљивања, а да то не буде осуђено, јер се уобичајено олако гледа на њихову присутност. Мужев брат често остаје насамо са женом свога брата, што се у својој ружноћи и штетности пореди са смрћу, за разлику од страног мушкарца, код којег се опасност одмах препознаје.