Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам казује да ће истински верник наћи смиреност, радост, задовољство и сласт близине са Аллахом ако је задовољан са троје: 1. задовољан је Аллахом као његовим господаром, а то значи да му прса буду шрока у прихватању свега што му Аллах, као његов Господар, прописује и одређује, попут опскрбе и разних стања у којима се нађе у животу, тако да у срцу не осети нимало нелагодности према Аллаховој одредби, и не тражи другог господара мимо Аллаха. 2. задовољан је исламом као вером, a то значи да му прса буду широка за све прихватање свих исламских пропса, и да не тражи било какву веру мимо ислама. 3. задовољан је Мухаммедом, нека је Аллахов благослов и мир на њега, као послаником. То значи да му прса буду широка спрам свега што нам је доставио Посланик, и да буде задовоњан тиме, без сумње или двоумљења. Тај верник следи само посланичку упуту.

• Веровање има своју сласт коју срце може осетити као што се храна и пиће могу осетити укусом.
• Тело може окусити сласт хране и пића само када је здраво. Исти случај је и са срцем. Када је срце чисто од забрањених страсти, тада оно осећа сласт веровања, а када буде погођено болестима тада га не може осетити. Штавише, тада се оно може осећати пријатним уз оно у чему му је пропаст.
• Када човек воли нешто и задовољан је тиме, то му лако иде. Радоваће се томе у сваком смислу и то ће му заокупирати срце. Исти такав је и верник у чије срце продре веровање, њему тада покорност његовом Господару постаје лагана, у њој проналази ужитак и не представља му потешкоћу да је обавља.
• Ибнул-Кајјим је рекао: „Овај хадис нас упућује на важност задовољства Аллаховим господарством и божанственошћу, те задовољства нашим Послаником и важност покорности њему и важност задовољства исламом као вером.“

1. 主页
2. Akida (nauka o vjerovanju)
3. Nazivi i propisi
4. Повећање и умањивање веровања
5. 圣训

• Ми имамо неке мисли којих се згрожавамо да их кажемо.” „Да ли је то заиста тако?” упита Посланик, а они одговорише: „Да.” „То је знак правог имана.”, каза им Посланик...
• „Сваки посланик, којег је Узвишени Аллах послао пре мене, имао је од свога народа помагаче и другове који су се држали његових суннета и следили његова наређења...
• „Заиста се иман (веровање) троши у вашим прсима као што се троши одећа, па молите Аллаха да обнови веровање у вашим срцима.”
• Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“