Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је запретио своме уммету, ко буде урадио одређена дела, са речима: "Није од нас.” Та дела су: 1) "Није од нас онај ко сам ради дела проистекла из сујеверја или неког задужи да за њега то уради...” У основи, Арапи су знали пустити птицу да одлети када би хтели да се упусте у неки посао, путовање, трговину и томе слично. Ако би птица кренула у десну страну, и они би се упустили у жељени задатак, а ако би кренула лево, онда би се сустегли од тога што су намеравали. Дакле, није дозвољено човеку да ово ради, нити да другом наредити да за њега то уради. Но, у значење хадиса улазе сви облици сујеверја, свеједно било то нешто што се чује или што се види, те било то путем животиња, бројева, дана и тако даље. 2) "Онај ко прориче и онај коме се прориче.” Онај ко тврди да познаје недокучиво путем гатања и онај ко оде некоме ко тако нешто тврди, те му поверује у томе, учинио је неверство у оно што је објављено Мухаммеду, нека је Аллахов благослов и мир на њега. 3) "Онај ко прави сихр и онај коме се прави." Онај ко лично прави сихр и онај ко задужи некога да му га направи како би некоме донео корист или нанео штету, те и онај који веже чвориће којима прави сихр уз учење забрањених бројаница и враџбина а затим пуше у њих.