Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је: „Никада нисам видела Алаховог Посланика, нека су Божији благослови и мир над њим, да се грохотом смеје и да му се при том види ресица. Он би се само осмехивао.“
صحيح - متفق عليه
Аиша, нека је Алах задовољан њоме, преноси да се Посланик, нека су Божији благослови и мир над њим, никада није смејао толико да би му се видела ресица грла. Он би се само благо осмехивао.
fawaed
Посланик, нека су Божији благослови и мир над њим, смејао се тако да би се само осмехнуо када би био задовољан или када би му се нешто допало.
Ибн Хаџер је рекао: „Нисам га видео да се смеје тако да се потпуно препусти смеху, смејући се пуном снагом.“
Претерано смејање и гласан смех нису особине побожних људи.
Претерано смејање одузима човеку углед и достојанство међу његовом браћом.
