Посланик, алејхисселам, би говорио у време великих тешкоћа и брига: „Ла илахе илла Аллах“ – нема божанства достојног обожавања осим Аллаха, „Узвишеног“ – Чија је величина неупоредива, Узвишеног у Свом Бићу, својствима и делима, „Благог“ – Који не жури да казни грешника већ му даје времена, и Који може да опрости упркос Својој моћи. „Нема божанства осим Аллаха, Господара Величанственог Арша (Трона)“ – Створитеља Величанственог Арша, „Нема божанства осим Аллаха, Господара небеса и Земље“ – Створитеља и Господара небеса и Земље, свега што се у њима налази, њиховог власника и управитеља, Који управља њима како хоће. „Господар Арша племенитог“ – Створитељ и Господар часног Арша (Трона).

• Обавеза је окренути се Аллаху молитвом приликом несрећа и тешкоћа (а не мртвим свецима и слично).
• Препоручује се учење ове дове приликом тегоба.
• Трон (Арш) Милостивог, изнад којег се Он узвисио је највећа и највеличанственија творевина. Посланик, алејхисселам, га је описао као „величанствен (узвишен)“ и „племенит“.
• Небеса и Земља су посебно истакнути јер су међу највећим створеним стварима које можемо видети.
• Ет-Тиби је рекао: „Ова похвала почиње са спомињањем Господара, што одговара ситуацији у којој роб тражи отклањање тегобе, јер то отклањање произилази из Његовог својства господарења и управљања створењима. У њој се налази израз 'ла илахе илла Аллах', који садржи потврду Аллахове једноће, а тај чисти монотеизам је основа сваке узвишености. Такође, ‘величанственост’ указује на потпуну моћ, док ‘трпелјивост и благост’ указују на знање, јер без знања не може бити благости и племенитости, што су основе племенитих особина.“