Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, подстакао је муслимана да не умре, а да нема добро мишљење о Аллаху, дајућу предност нади у тренутку умирања, верујући да ће му Аллах указати милост и опростити му. Јер страх је потребан да би се дела побољшала, али при умирању није време за дела, већ је потребно да нада преовладава.