Од Омера ибнул-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, наводи се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Када бисте се ви на Аллаха истински ослањали, Он би вам давао опскрбу као што птицама даје. Оне освану гладне, а омркну сите.” صحيح - رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد
explain-icon

解释

Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подстиче нас да се ослањамо на Аллаха када желимо прибавити корист и отклонити штету по питању овосветских (дуњалучких) и верских ствари. Нико не може да подари и да ускрати, да наштети и да дадне корист изузев Њега Узвишеног. Потребно је и да подузмемо кораке који су у оквирима наших могућности како бисмо прибавили користи и отклонили штету, а усто се требамо искрено ослонити на Узвишеног Аллаха. Када тако поступимо, Он ће нас опскрбити као што птице опскрбљава. У рано јутро оне крећу у потрагу за опскрбом гладне, а навече се враћају пуних стомака. И птице, дакле, чине оно што је до њих у тражењу опскрбе без лености и чекања да то неко други уради за њих.

explain-icon

fawaed

  • Вредност ослањања на Аллаха. То је један од највећих узрока прибављања опскрбе.
  • Ослањање на Аллаха није у супротности са чињењем онога што човек може да уради. У хадису се, наиме, на то скреће пажња будући да истинско ослањање на Аллаха није у супротности са јутарњим изласком у потрагу за опскрбом.
  • Шеријат посвећује велику пажњу делима срца будући да је ослањање на Аллаха једно од тих дела.
  • Када би се човек препустио само чињењу онога што је до њега, то би била мањкавост у вери; а ако би се само ослањао на Аллаха без чињења конкретних радњи, то би представљало мањкавост у разуму.