Телбија Посланика, мир и благослов Божији нека су на њега, када је желео да започне обред хаџа или умре била је: „Леббејкаллахумме леббејке", одaзивам Ти се, Аллаху, одазивам, као стална и неизбежна обавеза након што си нас позвао ка искрености, монотеизму и обављању хаџа, као и другим обавезама. "Леббејке, ла шерике леке леббејке", одaзивам Ти се. Ти немаш судруга, ни у господарењу, ни у божанствености, ни у именима, ни у својствима. "Иннел-хамде", сва хвала и захвала "вен-ни'мете", и сва благодат "леке", припадају Теби и из Твоје милости су дате. "вел-мулк", сва власт је Твоја. "ла шерике лек", Ти немаш судруга, све припада само Теби. Абдуллах син Омеров, нека је Аллах задовољан њима, додавао је у телбију: „Леббејке, леббејке ве са’дејке", oдaзивам Ти се, одазивам. и молим Те за радост и успех; "вел-хајру би једејке", свако добро је у Твојим рукама и из Твоје милости; "леббејке вер-регбау илејке", одaзивам Ти се, и све моје молбе усмерене су Теби; "вел-амел", и свако моје дело је за Тебе, јер Ти си достојан обожавања.