Када муслиман жели да предузме нешто у чему није сигуран у исправан пут, прописано му је да клања истихара-намаз. Посланик, алејхисселам, подучавао је своје асхабе, нека је Аллах задовољан њима, овом намазу као што их је подучавао сури из Кур'ана. Овај намаз се клања са два реката, а затим се треба упутити дову Богу, говорећи: „Аллаху, молим Те Твојим знањем тражим најбољи избор“ — молим Тебе Свезнајућег да ми подариш успех у одабиру најбољег између две ствари. „и молим те Твојом моћи“ — тј. молим Тебе Свемоћног да ме учиниш способним тамо где ја немам снаге ни моћи осим Тебе. „и молим Те Твојом добротом“ — јер је Твоје даривање само из Твоје милости и доброте. „јер Ти можеш“ све, а ја сам слаб и немоћан, „а ја не могу“ ништа осим уз Твоју помоћ. „и Ти знаш“ савршеним знањем све о добру и злу, „а ја не знам“ ништа осим кроз Твоје упућивање, „и Ти си Онај Који познаје све тајне“ — Твоје знање је апсолутно, а Твоја моћ је свеобухватна, и нико осим Тебе нема ништа од тога осим онога што си му подарио и на што си га оспособио. Затим муслиман упућује молитву своме Господару и спомиње своју потребу, говорећи: „Аллаху, препуштам Теби свој случај, па ако у Твом знању знаш да је ова ствар“ — затим именује своју потребу, као што је куповина ове куће, куповина овог аутомобила, ступање у брак са овом женом или било која друга потреба. „Ако је ова ствар, према Твоме знању, добра за мене у мојој вери, која је заштита мог живота, „у мом животу“ на овом свету, „и у мом крајњем исходу,“ и ономе чему мој случај води, или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ на овом и будућем свету, „онда ми је одреди,“ припреми је и оствари „за мене,“ и олакшај ми је „и учини ми је лаком.“ „Затим ми је благослови“ и умножи ми добро у њој. „Ако је ова ствар у Твом знању“ у којој сам тражио упуту „лоша за мене у мојој вери, мом животу и крајњем исходу“ — или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ у овом и будућем свету — „одврати је од мене и мене од ње, и одреди ми добро где год било, а затим учини да будем задовољан њиме,“ и сваком Твојом одлуком, било да ми се допада или не.

• Велика брига Посланика, алејхисселам, да подучи своје асхабе, нека је Аллах задовољан њима, овом намазу, због његове велике користи и огромног добра.
• Препоручљиво је клањати истихару и упутити молбу која је пренесена да се проучи након намаза.
• Истихара се препоручује у дозвољеним стварима у којима постоји оклевање, а не у обавезним или препорученим делима, јер је њихово извршавање основа. Међутим, може се клањати истихара у вези са стварима које се односе на њих, попут избора сапутника за умру или хаџ.
• За обавезна и препоручена дела не обавља се истихара у погледу њиховог извршења, а за забрањена и непожељна дела не обавља се истихара у погледу њиховог изостављања.
• Дова се одлаже након намаза, јер је Посланик, алејхисселам, рекао: „Затим нека каже...“ Међутим, ако се дова упути пре предаје селама, није проблем.
• Роб је дужан да сва своја питања препусти Аллаху и да себи не приписује моћ и снагу, јер он нема ни моћи ни снаге осим уз Божију помоћ.