Посланик, алејхисселам, наредио је муслиманима седам врлина, а то су: Прва: Посета болесном. Друга: Праћење џеназе, укључујући учешће у џенази намазу за умрлог, његовом укопу и упућивање дове за њега. Трећа: Упутити дову ономе ко кине и захвали Богу, речима: „Јерхамукеллах“ (Нека ти се Аллах смилује). Четврта: Испуњавање заклетве онога ко се заклиње, у смислу да ако се неко закуне на нешто, а ти можеш да му помогнеш да је испуни, учини то како га не би довео у ситуацију да крши своју заклетву и мора да даје искупљење. Пета: Помоћ угњетеном, кроз подршку и спречавање неправде која му се наноси, у складу са својим могућностима. Шеста: Одговарање на позив домаћина на гозбу, попут свадбене свечаности (велиме), акике или било које друге сличне прилике. Седма: Ширење селама, подстицање на поздрављање других речима „Есселаму алејкум“ и одговарање на поздрав. Оно што им је забранио: Прво: Ношење златног прстења и украшавање златом. Друго: Пијење из посуда од сребра. Треће: Седење на „мејасиру,“ што су мекани јастуци од свиле који се стављају на седло коња или камиле. Четврто: Ношење одеће направљене од лана помешаног са свилом, познате као „касси.“ Пето: Ношење (чисте) свиле. Шесто: Ношење „истебрака,“ што је дебела свилена тканина. Седмо: Ношење „дибаџа,“ што је најфинија и најлуксузнија врста свиле.