Посланик, алејхисселам, упозорио је оне који подижу своје погледе ка небу током намаза, било приликом упућивања дове или у другим ситуацијама. Потом је озбиљно појачао свој укор и упозорење, истичући да они који то наставе да чине ризикују да им вид буде одузет изненада и брзо, тако да не би ни приметили шта се догодило док не изгубе благодат вида.

• Лепота позива Посланика, алејхисселам, и његово јасно изношење истине огледају се у томе што није именовао онога ко је поступио супротно. Циљ је био разјаснити истину, а то је постигнуто. Оваквим поступањем, он је прекрио грешку онога ко је погрешио, што је погодније за прихватање опомене.
• Снажна забрана и озбиљно упозорење односе се на оне који подижу своје погледе ка небу током намаза.
• У делу „Аунул-Ма'буд“ објашњено је да је разлог за ову забрану то што се, подизањем погледа ка небу, особа одвраћа од смера кибле и тиме одступа од правила и прописа молитве.
• Подизање погледа током намаза противи се понизности и скрушености.
• Ово указује на величину и значај намаза, јер је обавеза клањача да у намазу буде на врхунцу бонтона према Узвишеном Богу.

1. 主页
2. Islamsko pravo i njegovi principi
3. Fikh obredoslovlja (ibadeta)
4. Prayer
5. Greške klanjača
6. 圣训

• Најгори је онај који краде од намаза.“ Ебу Хурејре упита: "Како краде од намаза?“ "Када непотпуно обавља руку’ и сеџду“, одговори Посланик...
• Ко заборави да обави намаз, нека га клања онда када се сети. Нема му никаквог другог искупа осим тог
• Нема молитве у присуству хране, нити у случају када човек има нагон да обави физиолошку потребу.“
• Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, отпочињао би намаз (молитву) текбиром (речима Аллаху екбер) и учењем Ел-Фатихе: Ел-Хамду лиллахи Раббил-алемин (Хвала Аллаху, Господару свих светова)...