Хузејфа, нека је Аллах задовољан њим, прича да кад год би били на оброку са Аллаховим Послаником, мир над њим, нико од њих не би пружао руку ка храни све док то прво не би урадио Посланик. Једном су били с њим на оброку, када је изненада дотрчала једна девојчица, тако брзо као да је неко гура. Пружила је руку да узме од хране, али је Посланик ухватио за руку пре него што је додирнула храну. Недуго затим дошао је и један бедуин, као да је такође био гурнут, и хтео је да пружи руку, али га је Посланик ухватио за руку пре него што је дохватио храну. Тада је Аллахов Посланик рекао: „Заиста шејтан добија прилику да једе храну када човек почне да једе а да не спомене Аллаха. Он је довео ову девојчицу да преко ње узме од хране, па сам јој ухватио руку. Потом је довео овог бедуина да преко њега узме, па сам и њега ухватио. Тако ми Онога у чијој је руци моја душа, рука шејтана била је у мојој, заједно с њиховим рукама. Потом је споменуо име Аллахово и почео да једе.“