Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренео је да је Узвишени Аллах рекао: „Тројица су они чији ћу Ја противник бити на Судњем дану, а коме Ја будем противник, Ја ћу га поразити и надвладати: Први: Ко да своју заклетву и закуне се Аллахом, и склопи неки уговор, а затим га прекрши и изневери. Други: Ко прода слободног човека представљајући га као роба, па присвоји његову цену и располаже његовом вредношћу. Трећи: Ко унајми радника за неки посао, па тражи да му у потпуности изврши посао, а не да му цену његовог рада.

• Овај хадис, у којем нам Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, преноси нешто од Господара, назива се хадис кудсиј или хадис илахиј. То је, наиме, хадис у којем су израз и значење од Аллаха, али тај говор нема карактеристике какве има Часни Кур'ан, попут: чињења ибадета самим његовим учењем, могућности да га цитира неко ко је џунуп, тога да Аллах не изазива људе да сачине нешто слично хадис кудсију, и тако даље.
• Ес-Синди је рекао: „Наводи се да спомињање ове тројице није ради искључивости, јер је Узвишени Аллах противник свим насилницима, већ ради наглашавања тежине неправде коју чине ова три типа људи.“
• Ибн Ел-Џевзи је рекао: „Слободан човек је Аллахов роб, па ко год му неправду нанесе, његов противник је његов Господар - а то је Аллах.“
• Ел-Хаттаби је рекао: „Поробљавање слободног човека може се догодити на два начина: Први: да га неко ослободи, а затим то сакрије или порекне. Други: да га присиљава да ради невољно након ослобађања. Први начин је тежи од ова два. Рекао сам: Хадис који је тема овог поглавља је још тежи, јер поред сакривања или порицања ослобађања, укључује и поступање по томе - као што је продаја тог човека и присвајања новца за себе. Због тога је претња казном у овом хадису најстрожа.“