Посланик, алејхисселам, упутио је клетву и замолио за удаљавање од Божије милости четири врсте људи: Прво: Она која спаја своју косу или косу друге жене са додатном косом. Друго: Она која тражи од других да јој се то ради. Треће: Она која тетовира, то значи да иглом буши део тела и уноси боју, попут сурме или сличног, тако да кожа поприми плаву или зелену боју, ради украшавања и улепшавања. Четврто: Она која тражи да јој се направи тетоважа. Ова дела спадају у велике грехе.

• Ибн Хаџер је рекао: „Забрањено је спајање косе с другом косом. Међутим, ако жена споји своју косу са материјалом који није коса, попут тканине или нечег сличног, то не улази у забрану.“
• Забрањено је сарађивати у греху.
• Забрана мењања Божијег стварања, јер је то превара и обмана.
• Дозвољено је проклињати оне које су проклели Аллах и Његов Посланик, али у општем смислу.
• У забрањено спајање косе улази и ношење перике у нашем времену, јер је то забрањено због опонашања неверника, као и због преваре и обмане.
• Ел-Хаттаби је рекао: „Озбиљно упозорење у вези са овим поступцима дошло је због тога што они садрже обману и превару. Да је дозвољено нешто од овога, то би постало средство за оправдавање других врста преваре. Осим тога, у овим поступцима се мења Божије стварање, на шта се указује у хадису Ибн Мес'уда речима: ‘оне које мењају Божије стварање’. А Аллах најбоље зна.“
• Учењак ен-Невеви је рекао: „Ово је забрањено и за онога ко врши тетовирање и за онога над ким се оно врши. Место које је истетовирано постаје нечисто. Ако је могуће уклонити тетоважу лечењем, то је обавезно учинити. Ако уклањање захтева хируршку интервенцију која може довести до смрти, губитка удова, његове функције или до изразитог оштећења на видљивом делу тела, уклањање није обавезно. У случају покајања, не остаје грех. Међутим, ако не постоје опасности од уклањања, то је обавезно, а одлагање уклањања представља грех.“ Крај цитата.