Посланик, алејхисселам, обрадовао је седам врста верника којима ће Аллах Узвишени пружити хлад Својег престола на Дан када не буде другог хлада осим Његовог: Прво: праведан вођа који је праведан према себи, није грешник, и праведан је према својим поданицима, не чини им неправду. То укључује свакога ко је задужен за неке послове муслимана и понаша се праведно у томе. Друго: младић који је одрастао у обожавању Аллаха и провео своју младост у томе, све док није умро у таквом стању. Треће: човек чије је срце везано за џамију — кад год изађе из ње, жели да се врати због своје велике љубави и честог боравка у џамији, тако да је његово срце увек тамо, чак и ако је његово тело понекад спречено да буде унутар ње. Четврто: двојица људи који су се искрено волели у име Аллаха и одржали ту верску љубав, не прекидајући је због овоземаљских препрека, било да су се састајали у стварности или не, све док их смрт није раздвојила. Пето: човек кога је жена високог порекла, части, угледа, богатства и лепоте позвала да учини неморално дело, али је он одбио и рекао јој: „Заиста се бојим Аллаха.“ Шесто: човек који је дао милостињу, било малу или велику, без лицемерја, већ је сакрио свој чин до те мере да му лева рука не зна шта је дала десна. Седмо: човек који се сетио Аллаха у срцу или га споменуо својим језиком док је био сам, па су му сузе потекле из очију због страха и поштовања према Узвишеном Аллаху.