У време Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је један човек по имену Абдуллах, а звали су га надимком Химар (магарац). Он је понекад засмејавао Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, својим говором. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, већ га је био казнио због пијења алкохола. Једног дана је поново доведен, јер је пио алкохол, па је Посланик наредио, те је бичеван. Један од присутних га је увредио и рекао: „Проклет био, колико пута је доведен, па зар није пио алкохол?!“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: „Не проклињите га и не молите да буде удаљен од Божије милости, јер, тако ми Аллаха, знам само да он воли Аллаха и Његовог Посланика.“

• Нема противречности између чињенице да неко почини забрањено дело и да у његовом срцу ипак постоји љубав према Аллаху и Његовом Посланику; јер је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио да тај човек воли Аллаха и Његовог Посланика, упркос ономе што је учинио.
• Онај који почини велики грех, па умре, а истрајан је у нечему од греха, он је под Аллаховом вољом: ако хоће опростиће му, а ако хоће казниће га. Али нико од припадника ислама неће вечно остати у Ватри.
• Покуђеност проклињања човека који пије алкохол, јер можда постоји препрека да га стигне проклетство, и зато што проклињање одређене особе и дове против ње могу да га наведу да настави у греху, или да га учине очајним у погледу прихватања покајања.
• Дозвољено је проклињање особе гоја чини споменути грех, али не и конкретне особе.

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Razumijevanje lijepog ponašanja
4. Pokuđene osobine
5. 圣训

1. 主页
2. Odlike i pravila ponašanja
3. Šerjiatski adabi (način ponašanja)
4. Pravila ponašanja prlikom govora i šutnje
5. 圣训

• „Од лепоте човековог ислама јесте да остави оно што га се не тиче.“
• „Верник не вређа, нити проклиње, није вулгаран нити простак.“
• Када неко од вас заволи свога брата, нека му каже да га воли.”
• „Ко свом брату каже: ‘О, неверниче’, та реч се враћа на једног од њих двојице. Ако је онај коме је речено заиста такав (онда је он неверник), а ако није, тада се враћа на онога ко је изрекао.“...