Од суннета Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, произилази да када би обављао јутарњу молитву остајао је седећи на свом месту за молитву све док Сунце не изађе високо. Никада не би устајао са места где обавља јутарњу молитву све док Сунце не изађе. Па када би Сунце изашло, устајао је, а они би причали, па би се дотакли спомињања неких својих ствари, присећајући се догађаја из времена пре ислама, док би он ћутао. Смејали би се, а понекад би им се и он осмехнуо.