Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, наредио је да се остави оно у шта се сумња од речи и дела, односно оно за што нисмо сигурни да ли је забрањено или није, да ли је харам или халал, и да се усмери према ономе у шта нема сумње, што је сигурно добро и дозвољено. Наиме, срце се смири с тим и осећа спокој, док у ономе што изазива сумњу, срце постаје немирно и узнемирено.