Енес ибн Малик, нека је Аллах задовољан њим, пренео је да када је Божијем Посланику, алејхисселам, објављен Аллахов говор: 1. „Ми смо ти, заиста, дали да победиш победом јасном, 2. да би ти Аллах опростио грехе који су претходили и оне који ће после доћи, да би благодат Своју теби потпуном учинио, да би те на Прави пут упутио, 3. и да би те Аллах снажно подржао. 4. Он је Онај Који је смиреност у срца верника спустио да би иман свој повећали, а војске небеса и Земље су Аллахове; Аллах је Онај Који све зна и мудар је, 5. да би вернике и вернице увео у џеннетске баште, кроз које реке теку, у којима ће вечно боравити, и да би избрисао њихова лоша дела – а то је код Аллаха велики успех.“ (Ел-Фетх: 1-5.) Ова објава стигла је приликом Посланиковог повратка из Худејбије, док су другови Посланика, алејхисселам, били обузети тугом и жалошћу, јер им је било онемогућено да обаве умру због услова примирја које је склопљено, а за које су мислили да није у корист муслимана. Већ су принели жртве у Худејбији, па је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света.“ Објављен ми је ајет који ми је дражи од целог света, затим га је прочитао.