Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упозорио је на изостављање салавата (речи којима се благослови) на њега приликом спомињања његовог имена, надимка или описа. Рекао је: „Шкртица је онај у чијем присуству будем споменут, а он на мене не донесе салават.“ Ово је из више разлога: Први разлог: то је шкртост на нечему што човека ништа не кошта, не троши иметак, нити захтева икакав напор. Други разлог: ускраћује самом себи награду за доношење салавата на Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јер тиме што се суздржи од доношења салавата, не извршава ни обавезу која му је наређена и којом би постигао награду. Трећи разлог: доношење салавата представља испуњавање дела права Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, које има код нас. Он је тај који нас је подучио, упутио и позвао Аллаху, те нам доставио Објаву и шеријат (верозакон). Он је, након Аллахове милости, разлог наше упуте. Онај ко не доноси салават на њега, ускраћује себи награду и занемарује право Посланика, које је једно од најосновнијих права која му припадају.