share_hadeeth
Ibn Omer, radijallahu anhu, imao je običaj na hadž putovati na devi, a poveo bi i magarca, na kojem bi odmarao kad bi mu dosadilo jahanje na devi. Jednog dana sreo ga je neki beduin, pa ga je Ibn Omer upitao: "Da li si ti taj i taj?" "Da" odgovorio je. Tada je Ibn Omer sišao sa svog magarca i rekao mu: "Uzmi ovo i uzjaši", i dao mu svoj turban te rekao: "A ovo omotaj oko glave." Tada je rečeno Ibn Omeru: "Allah ti oprostio", ili mu je rečeno: "Allah ti popravio stanje! Zaista su to beduini, oni su zadovoljni i daleko manjim počastima", tj. kako mu daješ magarca na kome si ti jahao i ideš pješice, i daješ mu turban kojim si ti pokrivao glavu, a on je beduin, bio bi zadovoljan i sa manjim od toga. Na šta im je on rekao: "Zaista je jedno od najvećih dobročinstava da čovjek nastavi održavati vezu s onima koje je njegov otac volio", odnosno jedno od najvećih i najpotpunijih dobročinstava jest da kada tvoj otac, majka ili bližnji rođak preseli na ahiret, činiš dobročinstvo onima koje je on volio, ne samo prema njegovim prijateljima već i prema njihovim bližnjim. "A otac ovoga bio je blizak prijatelj Omera", odnosno moga oca Omera b. el-Hattaba, radijallahu anhu, te mu je zato i ukazao počasti.
