Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овоме хадису упозорава на неке праксе које су се чиниле у време пре ислама, те појашњава да Узвишени Аллах свиме управља и да се ништа не дешава без Његове одредбе и воље. Прво: Људи су сматрали да болест (зараза) прелази сама од себе. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је такво веровање, јер Аллах је Тај Који свиме управља, Он даје болест и уклања је, и ништа се не може десити без Његове воље. Друго: Када би људи кретали на путовање или неким послом, потерали би птице, па ако би оне одлетеле удесно, обрадовали би се, а ако би одлетеле улево, били би песимистични и вратили би се. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је такву праксу и појаснио да је то неисправно. Треће: Људи пре ислама би говорили: "Ако сова слети на кућу, њене укућане ће задесити недаћа.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је и такву врсту сујеверја. Четврто: Забрањено је сујеверје и у погледу месеца сафера, другог по реду месеца у лунарном календару. Постоји и став да је сафер црв који се нађе у стомаку стоке и људи, те су сматрали да он преноси заразу више него шуга, па је такво уверење забрањено. Пето: Хадисом се наређује удаљавање од зараженог лепром као што се бежи од лава, а све с циљем да се човек сачува и да уради оно што му је Аллах наредио. Ел-Џузам/лепра је болест која изједа тело.