Ибн Мес'уд нам казује: ,,Причао нам је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а он је искрен у говору и његову искреност је Узвишени Аллах потврдио. Стварање човека бива у утроби мајке његове тако да када мушка сперма уђе у матерницу, она у њој борави четрдесет дана у тој форми. Затим ће се трансформисати у заквачак следећих четрдесет дана. Затим ће у трећих четрдесет дана бити у облику месног угрушка, величине једног залогаја. После свега тога, Узвишени Аллах шаље мелека који ће у то биће удахнути душу. Тада се мелеку (анђелу) наређује да запише четири ствари које се тичу тог новоствореног бића: 1. опскрбу која обухвата све благодати које ће тај човек користити у свом животу. 2. Смртни час, то јесте колико ће живети на овом свету. 3. Какво ће му дело бити, и 4. да ли ће бити срећан или несрећан. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, потом се заклео Аллахом да ће бити људи који ће радити дела становника Џеннета кроз призму онога што је људима познато и тако ће бити све док их од Џеннета не буде делио само један лакат. Тада ће га сустићи оно што му је одређено и почеће радити дела становника Џехеннема па ће и завршити у њему. Услов прихватања добрих дела јесте да човек устраје на њима и да се не промени, а то овај није успео постићи. Надаље, имамо људе који ће цели живот радити дела становника Џехеннема све док их од њега не буде делио само један лакат. Тада ће њих сустићи оно што им је одређено па ће почети чинити дела џеннетлија и у њега ће и ући.